... kako se porushe sni, a isto smo sanjali...
Prijatelji...
da li se weziwati za njih? da li im werowati? da li ce biti uwek tu za was? nikad se ne zna... ako se prewishe wezete za nekog, onda on odjednom ima swoj neki ziwot... ne izbacuje was ali wi donekla se osecate kao d za was nema mesta tu wishe...niste ljubomorni, zli...drago wam je ako se njenu deshawaju nice things i bez was ali ... plashite se za was.. da li cete uspeti d se snadjete i wi u ziwotu... da li cete imati i wi nekoga... u najboljem prijatelju na neki nachin widimo uzor... nikada ga ne biramo tako da bude isti kao mi... ili je bolji... ili... pa ako smatrate d je najslabija karika onda wam nije naj frend wec poqsni qnic... to je zlo... neee... npr. ja sam zbutana, hiperaktiwna, kompulsiwna osoba... moja drugarica je sredjena, normalana dewojka... koja me uwek spusti na zemlju... ali... za par meseci mi cemo imati totalno razlichite ziwote i puuuuno obaweza i pitam se... Da li cemo ikada wishe moci d razg kao sad? da li ce me i za 10god razumeti? to me plashi... ja sam osoba koja se mnogo wezuje za ljude ... i swi su me na neki nachin izdali, nekada... ili ja sam bila neFer prema njima... ali nekako... uwek sam imala kome d kazem to...i uwek sam znala d me neko razume... sada.... ne znam da li cu moci d ... znam d necu ... mislim to je ono _One love, One life_ ... jbg. lupam.
Dugo sam ja pomishljala na to d pishem blog... moje drugarice to rade, pa neke bar... ali uwek me je mrzelo... ali onda... steglo me neshto...doshla knedla u grlo... strah,, tuga ,smeh, bes, ljutnja.... swe se nekako skupilo... znala sam d hoce... moralo jednoga dana... toliko toga se desilo a ja nisam mogla nikome d kazem...
Wolite nekog, barem mislite... onda slushate druge, daju wam sawete onako reda radi... ni oni ne znaju shta gowore... wi labilni, pa da... zena je najslanija kada woli.... i oni wam kazu tako par stwari, wi pomislite: da moj ziwot je wec u haosu, mozda oni znaju... na kraju shwatite d oni nisu imali pojma... d su was slagali..... gurnuli na liticu... ups! korak do dna... i sad... plach, tuzne pesme i ne mozete nikog da okriwite,,, nemate prawa.... neke tamne ochi was chekaju... da was powrede... nikome ne werujete... znate d nema smisla swe to...
znam, da swo owo moje pisanje i owe tri tachke zbunjuju...pa, da ja sam takwa...
Desilo mi se neshto shto nisam ni sanjala d ce mi se desiti... i od tad kao d swe ide nizBrdo...tone... ja samu sebe ne razumem... radim stwari u inat sebi... ljuta sam na sebe jer sam dozwolila nekome nije wredan, da udje u my life i d me sjebe (prostite na psowci)... powredjujem ljude, pricham priche koje su preprichane wec milion puta... goworim o planowima u koje ni sama ne werujem... ljutim se za sitnice... zatwaram se... neko ko mi je bio najblizi me je izdao... kao d nije bilo dowoljno toge swega... ma, ja sam dala zmiji d me ugrize... ne jednoj, wishe njih... i nzm sad shta kukam.... znala sam, nisam htela da priznam ali sam znala... unishtice mi iluziju, pustice me samu u surowu realnost a onda ce tu surowu realnost uchniti josh surowijom... pa, da... onako zajednichki su to uradili....
