" To sto smo bili MI, takav ne postoji film..takav ne postoji stih. " - Egoisticki recno, zar ne... uvek mislimo da je nasa bol jedina na svetu i da nikome nije kao nama. 

 Ovo je moj stih. Polazem pravo na njega. Niko nema onako propale i bolne sanse kao ja. Klasika. Volim onu Adrijanovu recenicu " Eto! kakve sam ja srece! " Njegova bol je jaca od moje. Priznajem. Njegova glupost u tom bolu nadjacava moju, jednim potezom. Pitam se, kako je biti zaljubljen u jednu osobu od svoje 13godine pa, do kraja zivota..ne zelim da znam, s druge strane... to mi budi strahove. Zbog te ljubavi i bola on je vodio paralelan zivot duboko u sebi. I nikada nije hteo da je zaboravi. Zaborav. Sama misao o zaboravu ga je bolela. Kako je to teska rec. Zaborav Boli. Koliko sam samo puta u poslednjih par meseci, pa mozda cak i citava godina ima, ponovila reci kao sto su Bol, Strah, Zaborav, Patnja... Sve sa velikim prvim slovom, koje odzvanja u mojim usima. Snovi mi nisu bili ranije kao danas. Danas me bole, umaraju ali ono najgore je sto ne zelim da se probudim, sto ih ne pamtim i sto mi podsvest je.avaju do maximuma. Kazu da se upravo takvi snovi ostvaruju. Neka hvala. Lepo mi je ovako, dok su samo snovi. 

Konfuzija raste. Kako to da sto si stariji sve si vise zbunjen??? Zar je to pravedno? Ha! Glupu rec upotrebih.. Pravda. Mrzim je. Moral takodje. Ko jos zna pravo znacenje te reci, ko te reci je video na delu... Taj ne postoji vise. Svakako. A, da... ja sam pocela da pisem o svom slomljenom srcu.. nije slomljeno, ja to tako preuvelicam nesto bez potrebe. Nije, nije. Ne moze ga slomiti onaj koji nije bio u njemu nikada. Koliko i to glupo zvucalo, tako je. Ali ono sto me uvek boli vise od slomljenog srca jeste kad me neko nasamari. Joj. To ubija. Povredi ti neko osecanja - ok. Povredi ti inteligenciju - Aaaaaaaaa! Osvetaaaa! Ali mora da se ceka... ej, bre... ko je ono lupio da se osveta sluzi hladna!?! Mamicu mu njegovu... ne zelim toliko da cekam. Najgrdje je sto je upravu bio. I sto to svi poslusaju. Ali mrzim cekanje. Vreme koje prolazi bez osecanja te siba ti je definitivno najgori neprijatelj. Nikad te ne ceka kad kasnis, nikad te ne pusti da uzivas. Gde li zuri!?! Nikad ne vidim svrhu u toj njegovoj zurbi.. Uvek bi da vratim vreme, pa da jos malo uzivam. Jeste. Priznajem. Najcesce uzivam u necijim lazima. Ali, nista lepse nego kad te neko lepo laze. Apsurd koji volim.

 

I onda sednem, uzmem dnevnik... pa pomislim: Pamtio je svaku moju rec, vracao se kad je bilo najmanje za ocekivati, bilo je osecanja ... kaze da je sve bila laz. Otisao. Kratak upad u zivot, a sad cao. Lepota. Ti sa svojim mislima i tuznim ocima...zaturicu te, tamo negde. NE! Ne javljaj se! Okreni glavu na drugu stranu! BOLece me! Ali, kako? Ma, ja sve lazem.

 

" MI cesto placemo nad nasim sudbinama iako one bas i nisu za plakanje. " reche chika Shekspir. Ali, ja volim Oskar Vajlda. On je tuzan. i glamurozan.