Odakle ti pravo da gledas tim ocima kao da znas svaku tajnu zivota, a zapravo svaka iskra tvog oka govori o tome da je zivot lepa pojava. To samo pokazuje da zapravo nista ne znas Ti, bas Ti o Tome, bas Tome. Poznajes samo zablude ovoga sveta. One zablude od kineskog stakla bez imalo ukrasa. Hajde trepni bar jednom. Pogledaj...izbulji Te oci! Vidi ga! Ne voli te ni on...ni on. NI ON! Steta, a bas si lepo lagala.
[ Generalna
]
04 Mart, 2011 02:38
[ Generalna
]
18 Decembar, 2010 05:51
Sneg. Depresija. Nesanica. Grejanje. Ne.
Ne mogu da spavam. Ili bih sada vec mogla, misli me umore nakon izvesnog vremena. Zelim da iskljucim mozak, ukljucim srce..ali onda kada je pravo vreme za to. Uvek mi je jezik bio brzi od pameti. Nekako, kada dodje trenutak da kazem ono sto zelim..ja se zbunim i poletim, i zna i krivo da mi bude ali ja ne umem da kazem izvini. To mi je nepoznata rec. I neka tako i ostane. Ne znam ni kad se to meni neko izvinio zadnji put. Mada, opet uglavnom patnje koje se nalaze u meni su prouzrokovane na neki drugi nacin a, ne spoljnim uticajima.
Gledala sam pre neku noc divan film. "Prozac nation" sa Christinom Ricci u glavnoj ulozi, volim nju d gledam..ima nekako ludacki pogled koji jdn morate da volite. Barem ja to tako vidim. Ugl fim mi je dosta pomogao da shvatim neke stvari koje su me mucile u zadnje vreme, i nekako me rasteretio istih. I da, uvek je problem u vama isto onoliko koliko i u suprotnoj strani, samo je problem u tome koliko ste spremni da prihvatite to da nije ceo svet svaljen na vasa ledja vec samo vas mozak i misli. I da uvek u zivotu kada osetite pritisak, kada osetite depresiju zivota... nikada nemojte to da zanemarite. Jer ce vas pokopati kasnije. Uvek nadjite vremena da se bavite sobom na iskren nacin,jer ste sebi najbitniji. Samo budite iskreni prema sebi. Za druge je mozda i bolja laz, ali za vas kao Vas samo ljigava istina.
06:05am.
[ Generalna
]
24 Februar, 2010 23:32
... kako se porushe sni, a isto smo sanjali...
...i ja i milion njih... i pre nas i posle nas... i woleli i bili powredjeni... i smejali se... lezali u krewetu satima i razmishljali o sutra... slushali obecanja i o tome kako nas negde cheka neka nedodjija... kako ce nashi snowi postati stwarnost za 5, za 10godina... i ewo... prodje i tih 10godina, ma i wishe... a mi... izgubljeni, smontani... na sto strana nas wuq... nemamo dowoljno snage ili zelje ili ... jednostawno nam fali uwek neshto... nismo toliko lenji koliko smo ubiweni u mozak... i sad... kad se nalazimo na pragu ziwotnih odluka ... swe shto uchinimo nam se chini besmislenim... i swe radimo mehanichki...
